Пређи на садржај

Arginin vazopresinski receptor 1A

С Википедије, слободне енциклопедије
Arginin vazopresinski receptor 1A
Identifikatori
Simboli AVPR1A; AVPR1
Vanjski ID OMIM600821 MGI1859216 HomoloGene568 IUPHAR: V1A GeneCards: AVPR1A Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 552 54140
Ensembl ENSG00000166148 ENSMUSG00000020123
UniProt P37288 Q3U1H9
RefSeq (mRNA) NM_000706 NM_016847
RefSeq (protein) NP_000697 NP_058543
Lokacija (UCSC) Chr 12:
61.83 - 61.83 Mb
Chr 10:
121.85 - 121.86 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Arginin vazopresinski receptor 1A (AVPR1A) je jedan od tri glavna receptorska tipa arginin vazopresina (AVPR1B i AVPR2 su druga dva). On je izražen širom mozga, kao i na periferiji u: jetri, bubrezima, i vaskulaturi.[1]

Arginin vazopresinski receptor 1A je takođe poznat kao:

  • V1a vazopresinski receptor
  • antidiuretski hormonski receptor 1A
  • SCCL vazopresin podtip 1a receptor
  • V1-vaskularni vazopresinski receptor AVPR1A
  • vaskularni/hepatički-tip arginin vazopresinskog receptora

Struktura i funkcija

[уреди | уреди извор]

Humana AVPR1A cDNK je 1472 bp dugačka i kodira 418 aminokiselina dugački polipeptid, koji deli 72%, 36%, 37%, i 45% identiteta sekvence sa Avpr1a pacova, AVPR2 čoveka, Avpr2 pacova, i oksitocinskim receptorom (OXTR) čoveka. AVPR1A je G protein-spregnuti receptor sa 7 transmembranskih domena koji se spreže sa Gaq/11 GTP vezujućeg proteina, koji pored Gbl, aktivira fosfolipazu C.[1][2]

Vezivanje liganda

[уреди | уреди извор]

U N-terminalnom jukstamembranskom segmentu AVPR1A receptora, glutamatni ostatak u poziciji 54 (E54) i ostatak arginina u poziciji 46 (R46) su kritični za vezivanje sa AVP i AVP agonistima, prim čemu E54 verovatno interaguje sa AVP a R46 doprinosi konformacionom prekidaču.[3]

Kompetitori [125I]Tyr-Phaa-specifičnog vezivanja AVPR1A su:[2]

  • linearni V1a antagonist fenilacetil-D-Tyr(Et)-Phe-Gln-Asn-Lys-Pro-Arg-NH2 (Ki = 1.2 ± 0.2 nM)
  • linearni V1a ne-peptidni antagonist SR 49059 (Ki = 1.3 ± 0.2 nM)
  • AVP (Ki = 1.8 ± 0.4 nM)
  • linearni V1a antagonist fenilacetil-D-Tyr(Et)-Phe-Val-Asn-Lys-Pro-Tyr-NH2 (Ki = 3.0 ± 0.5 nM)
  • V2 antagonist d(CH2)5-[D-Ile2, Ile4, Ala-NH2]AVP (Ki = 68 ± 17 nM)
  • Oksitocin (Ki = 68 ± 17 nM)

AVPR1A podleže endocitozi vezivanjem za beta arestin, koji se brzo disocira od AVPR1A što omogućava receptoru da se vrati na ćelijsku membranu. Međutim, nakon aktivacije, AVPR1A može da se heterodimerizuje sa AVPR2 i time se poveća beta arestinom posredovana endocitoza (i intracelularnu akumulacija) AVPR1A, pošto je AVPR2 manje sklon disocijaciji od beta arestina.[4]

  1. ^ а б Caldwell HK, Lee HJ, Macbeth AH, Young WS (2008). [h „Vasopressin: behavioral roles of an ‘original’ neuropeptide”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Prog Neurobiol. 84 (1): 1—24. PMC 2292122Слободан приступ. PMID 18053631. doi:10.1016/j.pneurobio.2007.10.007. 
  2. ^ а б Thibonnier M, Auzan C, Madhun Z, Wilkins P, Berti-Mattera L, Clauser E (1994). „Molecular cloning, sequencing, and functional expression of a cDNA encoding the human V1a vasopressin receptor”. J Biol Chem. 269 (5): 3304—10. PMID 8106369. 
  3. ^ Hawtin SR, Wesley VJ, Simms J, Argent CCH, Latif K, Wheatley (2005). „The N-terminal juxtamembrane segment of the V1a vasopressin receptor provides two independent epitopes required for high-affinity agonist binding and signaling.”. Mol. Endocrinology. 19 (11): 2871—2881. PMID 15994199. doi:10.1210/me.2005-0148. 
  4. ^ Terrillon S, Barberis C, Bouvier M (2004). „Heterodimerization of V1a and V2 vasopressin receptors determines the interaction with beta-arrestin and their trafficking patterns”. PNAS. 101 (6): 1548—53. PMC 341772Слободан приступ. PMID 14757828. doi:10.1073/pnas.0305322101. 

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]